MMXII

Jupiter. Peta planeta od Sunca, prva od gasovitih divova, najveća planeta Sunčevog sistema. Jupiter je bio poznat od davnina, i zauzimao je posebno mesto u mitu i folkloru. Današnje ime nosi po vrhovnom bogu rimskog panteona. Među starim Slovenima je bio poznat kao Kralomoc.

Prečnik Jupitera je 142.984km. Oko Sunca orbitira na prosečnoj udaljenosti od oko 5,2AJ, i jedan pun krug napravi za nešto manje od 12 godina. Oko svoje ose se okreće veoma brzo. Dan na Jupiteru traje svega 9h 55min. Osa mu je nagnuta za samo 3,1 stepen. Jupiter je, sa svojim sistemom, od nas udaljen oko 35 svetlosnih minuta.

Jupiter je u osnovi zvezda u nastajanju. Njegovi spoljni delovi su gasovi vodonika i helijuma različite gustine. U dubinama ti gasovi su toliko gusti, da prelaze u polutečno i tečno metalično stanje. Pored tih gasova, u gornjoj atmosferi ima i primesa raznih drugih gasova, između ostalih metana, amonijaka, ugljenika i vodene pare (nalik na Zemljinu primordijalnu atmosferu), pa postoje teorije po kojima gornji delovi Jupiterove atmosfere u stvari imaju potencijala za nastanak života. Mada je tako nešto malo moguće, ipak nije i nemoguće. Prosečna temperatura oblaka je -108 stepeni Celzijusa.

Jupiter odašilje duplo više energije nego što prima od Sunca, što ukazuje da ima vrlo dinamičnu unutrašnjost. Njegovo jezgro je verovatno čvrsto, i možda podseća na Sunčevo. To omogućuje i da ima masivno magnetno polje oko planete - samo Sunčeve pege imaju jače magnetno polje. Atmosfera je takođe dinamična, sa mnogobrojnim olujama.

Jupiterova magnituda dostiže -2.9 u najpovoljnijim uslovima, tako da je on izuzetno lako uočljiv na noćnom nebu. U pitanju je svetla beličasta tačka, najsvetliji objekat na nebu posle Venere, Meseca i Sunca.

Poznato je da Jupiter ima 66 satelita, a taj broj će verovatno rasti i preko 100 u bliskoj budućnosti. Većina novootkrivenih satelita su doduše tek nešto više od komada stena. Ali, Jupiter ima i sistem prstena, najnežniji od svih velikih planeta. Njegovi prstenovi se prostiru u tri predvojena pojasa, počev od nekih 30.000km od gornjih oblaka, pa narednih 114.000km u širinu. Jedva su vidljivi, i sastoje se uglavnom od prašine, čija se finoća meri mikrometrima.



Io (Jupiter I), iako bi pravilno na srpskom bilo Ija, prvi otkriven Jupiterov satelit. Otkrio ga je 8. Januara 1610. Galileo Galilej, zajedno sa preostala tri 'galilejska' satelita. Nazvan je po Zevsovoj ljubavnici, Iji. Prečnika je 3.643km, što je nešto veće od Meseca. Oko Jupitera orbitira na udaljenosti od oko 420.000km, za vreme od nešto manje od 2 dana. Uvek je ista strana meseca okrenuta ka Jupiteru.

U centru meseca nalazi se gvozdeno jezgro. Ono je okruženo pojasevima silikatnih stena, verovatno rastopljenih kao naša magma. Površina se pretežno sastoji iz sumpora i sumpor-dioksida. Io je geološki najaktivnije mesto u Sunčevom sistemu. Ima preko 400 aktivnih vulkana. Njegova kora je podvrgnuta ekstremnim plimnim silama, uzrokovane Jupiterom i ostalim galilejskim mesecima. To dovodi do toga da je Io najtoplije mesto u Sunčevom sistemu, ne računajući Sunce. Prosečna temperatura na nivou celog meseca je oko -163 stepeni, međutim temperatura u blizini vulkana (a cela površina je prošarana njima) je preko 1.500 stepeni Celzijusa. Atmosfera je od sumpor-dioksida i izuzetno retka, a jonizovani materijal iz njegovih vulkana snabdeva Jupiterovo magnetno polje. Io, u stvari, direktno preseca Jupiterovo masivno magnetno polje, da čak stvara polarne svetlosti (aurore) na površini Jupitera.

Iova maksimalna magnituda iznosi 5.0, tako da je u teoriji i osobama odličnog vida (doduše u izuzetnim i mračnim uslovima) moguće videti ga golim okom. Ipak, već uz malo povećalo kao što je stabilizovan dvogled ili mali teleskop, Io se izuzetno lako vidi, zajedno sa ostala tri galilejska satelita, kao svetla žuta tačkica.



Evropa (Jupiter II). Otkrio ga je takođe Galilej, 8. Januara 1610. Nazvan je po Zevsovoj ljubavnici, Kritskoj kraljici. Prečnika je 3.138km. Oko Jupitera orbitira na udaljenosti od oko 670.000km, za vreme od oko 3,5 dana, tačno duplo više od Ia. Kao i Io, i Evropa je plimski zaključana sa rotacijom Jupitera, pa je uvek ista strana Evrope okrenuta ka njemu.

Unutrašnjost se sastoji iz gvožđa i silikata. Kora se sastoji iz vodenog leda, i veoma je glatka, dok je atmosfera retka i pretežno je sačinjena iz kiseonika. Prosečna temperatura na površini je oko -170 stepeni. Maksimalna magnituda Evrope dostiže 5.3, tako da ono što je rečeno za Io važi i za Evropu.

Evropa je verovatno najbolji kandidat za vanzemaljski život u Sunčevom sistemu! Postoje dobre indicije da bi tako nešto lako bilo moguće. Naime, Evropa sadrži znatnu količinu toplote u sebi, uzrokovanu plimnim silama između ostalih galilejskih meseca, ali i samog Jupitera. Takođe, Evropa veoma dobro indukuje (provodi) Jupiterovo magnetno polje, što nepobitno ukazuje da sadrži najmanje jedan provodljivi sloj ispod površine. Taj sloj bi, u teoriji, mogao biti i lava, ali s obzirom da je površina Evrope sačinjena od vodenog leda, koji je po čitavoj površini ispucao, kao sante leda na Zemlji, a unutrašnjost je topla usled plimnih sila, taj sloj ispod vodenog leda može biti samo - tečna voda! I to slana tečna voda. Procenjuje se da ispod površine Evropa ima okeanski sloj vode, dubine bar 100km! Uz to, još samo jedna činjenica. Boja meseca podseća na neko blato ili bljuzgavicu. Na gornjoj fotografiji je približno prirodna boja meseca. Svetle oblasti su naravno čist vodeni led, dok tamnije oblasti predstavljaju vodeni led sa visokom koncetracijom minerala. Recimo samo da u polarnim oblastima naše planete ne vladaju tako povoljni uslovi kao tamo. Naravno, uz jedno ograđivanje. Govorimo o podzemnom obliku života. Površina Evrope je izložena smrtnim dozama radijacije. Mada, slobodni kiseonik u atmosferi govori takođe mnogo. Iako on ne nastaje fotosintezom, kao na Zemlji, ipak određeni broj molekula kiseonika završavaju u, i ispod leda, što može biti iskorišćeno u biološkim procesima. U svakom slučaju, Evropa bi trebalo biti vrh svemirskog istraživanja u narednim decenijama. Ili će se tamo otkriti život, ili će se otkriti koliko mi ljudi malo znamo o okolnom svemiru. A ako bi tamo i bilo života, više ne govorimo samo o mikrobima. Višećelijski život u dubinama Evrope bi pre bio pravilo, a ne izuzetak.



Ganimed (Jupiter III). Najveći prirodni mesec u Sunčevom sistemu. Otkrio ga je Galilej 7. Januara 1610. (to je zato što je on na taj dan otkrio sva četiri Jupiterova satelita, ali su Io i Evropa imali združeni sjaj, pa ih je smatrao za jedno telo, sve do sutradan, kada se zvanično uzima datum otkrića za ta dva meseca). Nazvan je po vodonoši bogova, ujedno i Zevsovom ljubavniku. Prečnika je 5.268km, što je znatno veće od Merkura. Oko Jupitera orbitira na udaljenosti od oko 1,07mil.km, za vreme od oko 7 dana, tačno duplo više od Evrope i tačno 4 puta više od Ia, sa kojimaje u orbitalnoj rezonanci 1:2:4 (na svaki Ganimedov okret oko Jupitera Evropa se okrene dva puta, a Io četiri). Takođe je i njemu uvek ista strana okrenuta ka Jupiteru.

Sastoji se iz mešavine silikatnih stena i vodenog leda. Jezgro mu je od gvožđa. Gotovo je sigurno da i Ganimed u dubinama ima sloj tečnog okeana slane vode, možda i do 200km debljine. Površina mu je prošarana kraterima i zaravnima, a ima i polarne kape sačinjene od vodenog inja. Ima tanku atmosferu kiseonika i ozona. Ganimed je jedini mesec u Sunčevom sistemu koji ima svoju magnetosferu, mada je ona sićušna i umrežena u Jupiterovu. Prosečna temperatura je oko -160 stepeni.

Maksimalna Ganimedova magnituda iznosi 4.6, tako da bi on trebalo biti lako vidljiv i golim okom u izuzetno mračnim okolnostima. Štaviše, postoje indirektni dokazi da je Ganimed bio poznat od davnina. Postoji zabeleženo osmatranje "Jupiterove zvezde" još u IV veku pre nove ere u Kini, i to je najverovatnije bio u pitanju Ganimed. Uz mali teleskop on se vidi kao najsjajnija od četiri najveća Jupiterova satelita.

Zbog podvodnog okeana vode, i Ganimed se smatra potencijalnom stanicom za ispitivanje života van Zemlje, ali u suštini, vrlo malo se zna o njemu i potrebno je mnogo više podataka. Kako stvari sada stoje, Ganimed i Evropa imaju dosta zajedničkih stvari, pa ne bi bilo čudno da i jedan i drugi sadrže život.



Kalisto (Jupiter IV). Otkriven je 7. Januara 1610. od strane Galileja. Nazvan je po nimfi, Zevsovoj ljubavnici. Prečnika je 4.821km, što je gotovo identično Merkuru. Orbitira na udaljenosti od oko 1,9mil.km od Jupitera, za nešto više od 16,5 dana. Nije u orbitalnoj rezonanci sa ostalim galilejskim mesecima, ali je i njemu uvek ista strana okrenuta ka Jupiteru.

Kalisto se sastoji iz mešavine silikatnih stena i vodenog leda, kao i Ganimed, ali uz dodatke ugljen-dioksida i organskih jedinjenja. Takođe, i on ima potencijalni podvodni okean, ali na velikim dubinama. Površina Kalista je veoma stara, podseća na Mesečevu jer je izbrazdana kraterima (najviše u čitavom Sunčevom sistemu), i ne pokazuje bilo kakve znake geološke aktivnosti. Kalisto verovatno od nastanka pre 4,5mlr.g. nije pretrpeo krupnije promene. Ima izuzetno tanku atmosferu sačinjenu pre svega od ugljen-dioksida i možda kiseonika. Kalisto nije pod tolikim uticajem Jupiterove magnetosfere kao ostali galilejski meseci. Prosečna temperatura na površini je oko -140 stepeni.

Zbog podvodnog okeana, i Kalisto se smatra mogućim mestom za razvoj života, ali je tako nešto ipak znatno manje verovatno nego na Evropi ili Ganimedu, jer bi ovde život morao da se razvija na velikim dubinama i unutar geološki mrtve planete, koja nema unutrašnju toplotu usled plimnih sila kao ostali galilejski meseci. Ipak, zbog relativno male radijacije na njegovoj površini, a i geološke stabilnosti, Kalisto se smatra idealnom stanicom za eventualne ljudske baze u daljoj budućnosti.

Kalisto ima maksimalnu magnitudu od oko 5.7, što je na granici vidljivosti golim okom u mračnim uslovima, pa je vidljiv tek uz mali teleskop. Ali i kao takav, lako se uočava zajedno sa ostalim galilejskim mesecima, i sačinjava zaista prelep mozaik oko Jupitera.



Amaltea (Jupiter V). Otkriven je 9. Septembra 1892. od strane Edvarda Barnarda, i nazvan je po grčkoj nimfi. To je bio poslednji satelit otkriven direktnim posmatranjem (nakon toga otkrivani su isključivo preko fotografija). Dimenzija je 250 x 146 x 128km. Oko Jupitera se okreće na udaljenosti od oko 180.000km, za vreme od oko 12 sati, sa uvek istom stranom okrenutom ka njemu. Nalazi se na spoljašnjem obodu Jupiterovih prstena, koji i sama snabdeva materijalom odbačenim sa njene površine prilikom sudara sa drugim telima. Amaltea je najveći od Jupiterovih nepravilnih meseca, ujedno i najcrvenije telo u Sunčevom sistemu. Sastoji se iz poroznog vodenog leda, sa primesama sumpora (verovatno sa Ia) i drugih jedinjenja. Temperature je oko -150 stepeni. Maksimalna magnituda Amaltee iznosi 14.1 (ne uzimajući u obzir blizinu i blještavost Jupitera), tako da je vidljiva tek uz prilično jake i skupe amaterske teleskope.



Himalija (Jupiter VI). Otkrivena je 3. Decembra 1904. od strane Čarlsa Perina, i nazvana je po grčkoj nimfi. Zbog slabih fotografija, tačne dimenzije Himalije nisu poznate, ali se zna da je srednjeg prečnika oko 160-170km, što govori da je sličnih dimenzija kao Amaltea. Oko Jupitera orbitira na oko 11,5mil.km, za vreme od 251 dan. Oko svoje ose se okrene za manje od 8 sati. Temperature je oko -150 stepeni. Maksimalne magnitude je 14.8, i to je najlakše vidljiv nepravilni Jupiterov satelit amaterskim teleskopima (zbog velike udaljenosti od matične planete), ali i tako je potreban prilično jak teleskop. Postoje indicije da se pored Himalije sada nalazi bled prsten. 2000. godine je tim sa Havaja, na čelu sa Skotom Šepardom, otkrio sićušan mesec na nekih 12,5mil.km od Jupitera, svega 4km u prečniku, koji je nakon otkrića nestao, i danas se više ne smatra da on postoji. Sumnja se da je u stvari u međuvremenu udario u Himaliju, što je naravno dovelo do njegovog uništenja, a materijal sa Himalije je stvorio slabašan prsten, koji kruži oko Jupitera, čak i na tako velikoj udaljenosti. Pokazatelj kako je Jupiterova okolina i dan danas vrlo dinamično mesto, gde sićušni meseci stalno nastaju i nestaju.



Elara (Jupiter VII). Otkriven je 2. Januara 1905. od strane Čarlsa Perina, i nazvan je po Zevsovoj ljubavnici. Prečnika je između 78 i 86km. Oko Jupitera se okreće na udaljenosti preko 11,5mil.km, za vreme od 260 dana. Oko ose se okrene za 12 sati. Magnituda joj je 16.6, pa je vidljiva tek sa jakim teleskopom.



Pasifaja (Jupiter VIII). Otkrio ju je Filibert Žak Melot, 27. Januara 1908. Nazvana je po Minosovoj ženi, majci legendarnog Minotaura. Prečnika je oko 58km. Oko Jupitera orbitira na udaljenosti od oko 23,5mil.km, za vreme od 708 dana (oko 2 godine). To je retrogradni satelit, što znači da se oko Jupitera okreće u suprotnom smeru od smera planete. Magnitude je 16.9.



Sinopa (Jupiter IX). Otkrio ju je Set Nikolson, 21. Jula 1914. Nazvana je po ženi koja je odbila Zevsovo udvaranje. Prečnika je oko 38km. Oko Jupitera se okreće na 24mil.km, za vreme od oko 725 dana. Takođe je retrogradan satelit. Magnitude je 18.3, pa ju je gotovo nemoguće videti amaterskim teleskopima, ma koliko veliki i skupi bili. Za ovakve slučajeve pomažu samo opservatorije.



Lisiteja (Jupiter X). Otkrio ju je takođe Set Nikolson, 6. Jula 1938. Nazvana je po Zevsovoj ljubavnici. Prečnika je između 36 i 38km. Oko Jupitera se okreće na više od 11,5mil.km, za 259 dana. Magnitude je 18.2.



Karma (Jupiter XI). I ovaj satelit otkrio je Set Nikolson, 30. Jula 1938. Nazvan je po Kritskoj boginji, Zevsovoj ljubavnici. Prečnika je oko 46km. Ovo je retrogradan satelit. Orbitira oko Jupitera na 23,5mil.km, za vreme od 702 dana. Magnitude je 17.9.



Ananka (Jupiter XII). Još jedan satelit otkriven od strane Seta Nikolsona, 28. Septembra 1951, nazvan je po Zevsovoj ljubavnici. Prečnika je oko 28km. Oko Jupitera orbitira na oko 21,5mil.km, za period od 610 dana. Retrogradan je satelit. Magnitude je 18.9.



Leda (Jupiter XIII). Otkrio ju je Čarls Koval, 11. Septembra 1974. godine. Nazvana je po (iznenađenje) Zevsovoj ljubavnici. Prečnika je između 18 i 20km. Oko Jupitera se okreće na udaljenosti od preko 11mil.km, za vreme od 241 dan. Magnitude je 20.2, pa je izuzetno teško vidljiva i opservatorijskim teleskopima.



Teba (Jupiter XIV). Otkrio ju je Stiven Sinot, 5. Marta 1979, i nazvana je po grčkoj nimfi i Zevsovoj ljubavnici. Dimenzija je 116 x 98 x 84km. Nalazi se na oko 222.000km od Jupitera, na spoljašnjoj ivici njegovih prstenova, koji se delimično dopunjuju od materijala sa Tebe. Uvek je ista strana okrenuta ka Jupiteru, oko koga se okrene za nešto više od 16 sati. Sastoji se uglavnom iz vodenog leda. Temperature je, kao i ostali unutrašnji sateliti, oko -150 stepeni. Maksimalna magnituda iznosi 16.0, pa je vidljiva tek uz jako dobar teleskop (kad se uzme u obzir blizina Jupiterovog sjaja).



Adrastea (Jupiter XV). To je prvi satelit otkriven fotografijama sa svemirskih sondi. Konkretno, otkrili su je Dejvid Džuit i Edvard Denijelson, 8. Jula 1979. Ime je dobila po Zevsovoj ćerci. Dimenzija je 20 x 16 x 14km. Oko Jupitera se okreće na udaljenosti od oko 129.000km, za vreme od oko 7 sati (što je kraće od Jupiterovog dana). Nalazi se u sred glavnog pojasa prstenova, i predstavlja osnovnog 'dobavljača' gradivnog materijala za prstenove. Štaviše, Adrastea će se zasigurno jednog dana zabiti u Jupiter, ili se možda raspasti u novi prsten. Kao i sa ostalim bližim mesecima, i Adrastea uvek ima istu stranu okrenutu ka Jupiteru. Sačinjena je pretežno od poroznog vodenog leda. Magnitude je 18.7.



Metis (Jupiter XVI). Otkrio ju je Stiven Sinot, 4. Marta 1979. (zvanično, jer je tada fotografija snimljena, ali praktično mesecima kasnije). Nazvana je po prvoj Zevsovoj ženi. Metis je dimenzija 60 x 40 x 34km. To je najbliži poznati mesec Jupiteru, orbitira na udaljenosti od 128.000km, za vreme od 7 sati. I on se nalazi u sred prstenova, i takođe predstavlja jednog od glavnih kontributora njegovog materijala. Suvišno je reći da je i on uvek istom stranom okrenut ka Jupiteru. Takođe se sastoji iz vodenog leda. Ista sudbina koja čeka Adrasteu, zadesiće i Metis. Maksimalna magnituda mu je 17.5.



Kalirhoa (Jupiter XVII). Otkriven je u jesen 1999. od strane jednog američkog svemirskog tima. Naravno, nazvan je po Zevsovoj ljubavnici. Prečnika je oko 8km. Oko Jupitera se okreće na više od 24mil.km, za 759 dana. Magnitude je 20.8, tako da je vidljiv tek iz neke bolje opservatorije. Poređenja radi, Jupiter je 2,5 miliona puta sjajniji od ovog meseca. Satelit je retrogradan.



Temisto (Jupiter XVIII). Mesec je otkriven još 1975, ali je onda izgubljen, pa ponovo otkriven tek 21. Novembra 2000. od strane Skota Šeparda i njegovog tima. Nazvan je po Zevsovoj ljubavnici. Prečnika je oko 9km. Oko Jupitera orbitira na 7,5mil.km, za period od 130 dana. Magnitude je 21.0, što je izuzetno bledo.



Megaklita (Jupiter XIX). Otkriven je od strane Skota Šeparda i njegovog tima sa Havaja 2000. Nazvan je po Zevsovoj ljubavnici. Prečnika je oko 6km. Oko Jupitera se okreće retrogradno na oko 24,5mil.km, za vreme od 792 dana. Magnitude je 21.7.

Tajgeta (Jupiter XX). Podaci o otkriću i imenovanju su isti. Veličine je oko 5km. Oko Jupitera se okreće retrogradno, na udaljenosti od oko 22,5mil.km za 687 dana. Magnitude je 21.9.

Haldena (Jupiter XXI). Isto ju je otkrio Skot Šepard sa svojim timom 2000, kao i veći broj narednih satelita. Veličine je oko 4km. Oko Jupitera se okreće retrogradno na manje od 23mil.km, za 699 dana. Magnitude je 22.5.

Harpalika (Jupiter XXII). Podaci o otkriću i imenu su isti kao i niz ranijih. Veličine je oko 4km. Oko Jupitera orbitira retrogradno na 21mil.km za 624 dana. Magnitude je 22.2.

Kalika (Jupiter XXIII). Osnovni podaci su i dalje isti. Veličine je oko 5km. Oko Jupitera orbitira retrogradno na 23,5mil.km za 721 dan. Magnitude je 21.8.

Jokasta (Jupiter XXIV). Podaci o otkriću su isti. Ime je dobila po Edipovoj majci i ženi. Veličine je oko 5km. Oko Jupitera se okreće retrogradno na 20,5mil.km za 609 dana. Magnitude je 21.8.

Erinoma (Jupiter XXV). Podaci o otkriću isti. Nazvana po Zevsovoj ljubavnici. Veličine je oko 3km. Oko Jupitera orbitira retrogradno na 23mil.km za 712 dana. Magnitude je 22.8.

Isonoa (Jupiter XXVI). Podaci o otkriću i imenovanju isti. Veličine je oko 4km. Orbitira retrogradno na 24mil.km za 752 dana. Magnituda joj je 22.5.

Praksidika (Jupiter XXVII). Podaci o otkriću isti. Ime je dobila po grčkoj boginji kazne. Veličine je oko 7km. Orbitira retrogradno na 21mil.km za 614 dana. Magnitude je 21.2.

Autonoa (Jupiter XXVIII). Podaci o otkriću su isti, s tim što je godina sada 2001. Ime je dobila po Zevsovoj ljubavnici. Veličine je oko 4km. Orbitira retrogradno na 24mil.km za 772 dana. Magnitude je 22.0.

Tiona (Jupiter XXIX). Podaci o otkriću i imenu isti. Veličine je oko 4km. Orbitira retrogradno na 21,5mil.km za 640 dana. Magnitude je 22.3.



Hermipa (Jupiter XXX). Osnovni podaci isti. Veličine je oko 4km. Orbitira retrogradno na 21mil.km za 630 dana. Magnitude je 22.1.

Aitna (Jupiter XXXI). Osnovni podaci isti. Veličine je oko 3km. Orbitira retrogradno na 22,5mil.km za 680 dana. Magnitude je 22.7.



Euridoma (Jupiter XXXII). Osnovni podaci isti. Veličine je oko 3km. Orbitira retrogradno na 23,5mil.km za 723 dana. Magnitude je 22.7.

Euanta (Jupiter XXXIII). Osnovni podaci isti. Veličine je oko 3km. Orbitira retrogradno na 20,5mil.km za 598 dana. Magnitude je 22.8.

Euporija (Jupiter XXXIV). Podaci o otkriću isti. Ime je dobila po Zevsovoj ćerci. Veličine je oko 2km. Orbitira retrogradno na 19mil.km za 539 dana. Magnitude je 23.1.

Ortozija (Jupiter XXXV). Podaci o otkriću i imenu isti kao gore. Veličine je oko 2km. Orbitira retrogradno na 20,5mil.km za 603 dana. Magnitude je 23.1.

Sponda (Jupiter XXXVI). Osnovni podaci isti kao prethodna dva. Veličine je oko 2km. Orbitira retrogradno na 24mil.km za 772 dana. Magnitude je 23.0.

Kala (Jupiter XXXVII). Osnovni podaci isti. Veličine je oko 2km. Orbitira retrogradno na 22,5mil.km za 685 dana. Magnitude je 23.0.



Pasiteja (Jupiter XXXVIII). Osnovni podaci isti. Veličine je oko 2km. Orbitira retrogradno na 23,5mil.km za 728 dana. Magnitude je 23.2.

Hegemona (Jupiter XXXIX). Podaci o otkriću i imenovanju isti, s tim što je sada u pitanju godina 2003. Veličine je oko 3km. Orbitira retrogradno na 23,5mil.km za 745 dana. Magnitude je 22.8.

Mnema (Jupiter XL). Podaci o otkriću isti. Nazvana je po jednoj od Muza. Veličine je oko 2km. Orbitira retrogradno na 21,5mil.km za 641 dan. Magnitude je 23.3.

Aida (Jupiter XLI). Osnovni podaci isti kao gore. Veličine je oko 4km. Orbitira retrogradno na 23mil.km za 715 dana. Magnitude je 22.5.



Telksinoa (Jupiter XLII). Osnovni podaci isti kao prethodna dva. Veličine je oko 2km. Orbitira retrogradno na 20,5mil.km za 598 dana. Magnitude je 23.5, što je neverovatno tamno, na granici vidljivosti zemaljskim opservatorijskim teleskopima.

Arha (Jupiter XLIII). Osnovni podaci isti (godina je u pitanju 2002.). Veličine je oko 3km. Orbitira retrogradno na 23,5mil.km za 746 dana. Magnitude je 22.8.

Kalihora (Jupiter XLIV). Podaci o otkriću isti (godina je ponovo 2003.). Nazvana je po grčkoj nimfi. Veličine je oko 2km, i orbitira retrogradno na 23mil.km za 718 dana. Magnitude je 23.7.

Helika (Jupiter XLV). Osnovni podaci isti kao gore. Veličine je oko 4km, i orbitira retrogradno na 20,5mil.km za 601 dan. Magnitude je 22.6.

Karpo (Jupiter XLVI). Podaci o otkriću isti. Nazvan je po Zevsovoj ćerci. Veličine je oko 3km. Oko Jupitera orbitira na 17mil.km za 459 dana. Ovo je najudaljeniji progradni Jupiterov satelit (koji se okreće u smeru planete). Svi dalji su retrogradni. Magnitude je 23.0.



Eukelada (Jupiter XLVII). Osnovni podaci isti kao gore. Veličine je oko 4km, i okreće se retrogradno na 23,5mil.km za 735 dana. Magnitude je 22.6.

Kilena (Jupiter XLVIII). Osnovni podaci isti. Veličine je oko 2km. Orbitira retrogradno na udaljenosti od oko 23,5mil.km za vreme od 731 dan. Magnitude je 23.2.



Kora (Jupiter XLIX). Podaci o otkriću su isti. Kora je drugo ime za grčku boginju podzemlja, Persefonu. Veličine je oko 2km, i orbitira retrogradno na 23mil.km za 724 dana. Magnitude je 23.6.

Hersa (Jupiter L). Otkrivena je 8. Februara 2003. od strane Breta Gladmana i njegovog tima. Nazvana je po Zevsovoj ćerci. Veličine je oko 2km, i orbitira retrogradno na 22mil.km za 673 dana. Magnitude je 23.4.

Preostali Jupiterovi sateliti još nisu imenovani (svi su retrogradni):

S/2003 J2 - veličine je 2km, i orbitira na udaljenosti od 29,5mil.km za 982 dana (više od dve i po godine). To je ubedljivo najudaljeniji poznati Jupiterov satelit, mada je i on tek na 2/3 uticaja Jupiterove gravitacije, tako da je sigurno da ima još mnogo sićušnih meseca daljih od njega. Magnitude je 23.2.

S/2003 J3 - veličine je 2km, i orbitira na 19,5mil.km za 562 dana. Magnitude je 23.4.

S/2003 J4 - veličine je 2km, i orbitira na 23,5mil.km za 739 dana. Magnitude je 23.0.

S/2003 J5 - veličine je 4km, i orbitira na 24mil.km za 758 dana. Magnitude je 22.4.

S/2003 J9 - veličine je 1km, i orbitira na 24mil.km za 753 dana. Magnitude je 23.7.

S/2003 J10 - veličine je 2km, i orbitira na 22,5mil.km za 700 dana. Magnitude je 23.6.

S/2003 J12 - veličine je 1km, i orbitira na 18mil.km za 490 dana. Ovo je najmanji poznati mesec u Sunčevom sistemu. Magnitude je 23.9.

S/2003 J15 - veličine je 2km, i orbitira na 22,5mil.km za 700 dana. Magnitude je 23.5.

S/2003 J16 - veličine je 2km, i orbitira na 21mil.km za 610 dana. Magnitude je 23.3.

S/2003 J18 - veličine je 2km, i orbitira na 20mil.km za 570 dana. Magnitude je 23.4.

S/2003 J19 - veličine je 2km, i orbitira na 23mil.km za 699 dana. Magnitude je 23.7.

S/2003 J23 - veličine je 2km, i orbitira na 23mil.km za 701 dan. Magnitude je 23.6.

S/2010 J1 - veličine je 3km, i orbitira na 23,5mil.km za 724 dana.

S/2010 J2 - veličine je 2km, i orbitira na 20,5mil.km za 589 dana.

S/2011 J1 - veličine je 1km, i orbitira na 20mil.km za 582 dana.

S/2011 J2 - veličine je 1km, i orbitira na 23,5mil.km za 725 dana.