Datum 6
Posted by Miroslav Ibn Vukadin al-Hum on Tuesday, July 10, 2012
Under: Sirius
Glavni asteroidni pojas. Nalazi se između orbita Marsa i Jupitera. Asteroida ima i u drugim delovima Sunčevog sistema (objekti bliski Zemlji, presretači Merkurove, Venerine ili Marsove orbite, Trojanci i Grci (asteroidi na Lagranžovim tačkama Jupiterove orbite (tačke na 60 stepeni ispred i iza Jupitera gde se potiru gravitacione sile Jupitera i Sunca)), kao i mnogi usamljeni objekti tipa meteora ili kometa), ali se glavni kontigent nalazi upravo ovde, brojka koja sigurno prelazi milion. U pitanju su ostaci iz rane faze Sunčevog sistema, preostali od neuspešnog formiranja planete. Današnji asteroidi predstavljaju tek delić prvobitne mase kada su se formirali (što je samo 4% Mesečeve mase). Uglavnom su mali i toliko udaljeni jedan od drugog da se sa jednog asteroida ne može golim okom videti najbliži. Od svega toga, gotovo polovina mase glavnog asteroidnog pojasa otpada na samo četiri najveća asteroida - Ceres, Palas, Vestu i Higeju, a od njih četiri gotovo trećina mase otpada na najveći, Ceres. Oko tri četvrtine svih asteroida sastoji se uglavnom iz ugljenika, dok manji deo otpada na silicijum i kompozitne metale. Smatra se da su asteroidi iz glavnog pojasa između Marsa i Jupitera glavni kandidati za teoriju donošenja vode na Zemlju u njenoj ranoj istoriji.
1 Ceres (mada bi pravilnije bilo Cerera, ali zarad zdravog razuma zadržaćemo zapadnjačke izgovore). Ubedljivo najveće telo u glavnom asteroidnom pojasu, na koje otpada gotovo trećina mase. Prvobitno planeta, zatim asteroid, danas je Ceres klasifikovan kao patuljasta planeta, prva od Sunca. Patuljaste planete su, inače, objekti dovoljno veliki da zadrže loptast oblik, ali nedovoljno veliki da svojom gravitacijom i masom očiste okolni kosmički prostor od drugih tela, pa često orbitiraju u grupama sa drugim telima slične veličine. Otkrio ga je 1. Januara 1801. italijanski astronom Đuzepe Pjaci, i nazvan je po rimskoj boginji useva, žetve i majčinske ljubavi.
Ceres je najveći asteroid, a ujedno i najmanja patuljasta planeta u Sunčevom sistemu, ostatak nekadašnje protoplanete iz rane faze Sunčevog sistema, koja nikada nije uspela da se formira u pravu planetu. Prečnika je svega 975km (mada nije savršena sfera, ali približno jeste). Jezgro mu je verovatno stenovito, i možda okruženo vodenim omotačem (što je podstaklo neke naučnike da veruju da je i život moguć u unutrašnjosti Ceresa, mada je to, realno, daleka mogućnost). Površina mu se uglavnom sastoji iz smese vodenog leda i hidrantnih minerala (pre svega karbonata i gline). Temperatura na površini mu je u proseku oko -105 stepeni Celzijusa, dok je maksimum -38 stepeni. Detektovani su sićušni tragovi atmosfere i inja na površini. Ceres orbitira oko Sunca na udaljenosti od oko 2,8 astronomskih jedinica, a od nas je udaljen (kao i većina objekata u asteroidnom pojasu) oko 14,5 svetlosnih minuta. Oko Sunca se okrene za 4,5 godine, a oko sopstvene ose za nešto više od 9 sati. Masa mu je tek milioniti deo Zemljine. Osa mu je nagnuta za svega 3 stepena.
U najpovoljnijim uslovima magnituda Ceresa dostiže oko 6.7. To je nevidljivo za golo oko, ali uz mali teleskop, ili čak dobar dvogled, Ceres je lako uočljiv kao svetla tačkica, koja se ne razlikuje puno od neke zvezde.
2 Palas (tj. Palada). Ne računajući Ceres, najveći asteroid u glavnom asteroidnom pojasu, a verovatno i najveće nepravilno telo u Sunčevom sistemu. Otkrio ga je nemački astronom Hajnrih Vilhelm Mateus Olbers 28. Marta 1802. Palada je drugo ime Atene, grčke boginje mudrosti, rata, umetnosti i zanatstva. Palas je takođe ostatak nekadašnje protoplanete, dimenzija otprilike 582 x 556 x 500km. Oko Sunca orbitira na udaljenosti od 2,8AJ za vreme od oko 4,5 godine. Oko svoje ose se okrene za manje od 8 sati. Osa mu je izuzetno nagnuta, za gotovo 80 stepeni. Asteroid se sastoji uglavnom iz silikatnih materijala (olivin, piroksen...), sa prosečnom temperaturom -110 stepeni, i najvišom zabeleženom od -8. Maksimalna magnituda Palasa je 6.4, međutim, zbog svoje jako ekscentrične orbite on putuje uglavnom niže na nebu, pa je zbog toga (a i zbog niskog albeda tj. reflektivnosti) veći deo vremena znatno bleđa tačkica od Ceresa, vidljiva tek teleskopom.
3 Džuno (odnosno Junona). Jedan od većih asteroida. Nosi oznaku 3 jer je treći otkriven. Otkrio ga je nemački astronom, Karl Ludvig Harding, 1. Septembra 1804. godine. Nazvan je po vrhovnoj rimskoj boginji, Junoni, sestri i ženi Jupitera, pandanu grčkoj Heri. Dimenzija je 320 x 267 x 200km. Okreće se oko Sunca za vreme od 4,3 godine na prosečnoj udaljenosti od 2,7AJ (oko 14 svetlosnih minuta od nas), dok se oko ose okrene za malo više od 7 sati. Ugao nagiba ose iznosi oko 50 stepeni. Sastoji se, kao i Palas, iz silikata, sa sličnom prosečnom temperaturom na površini, dok je maksimalna moguća temperatura prijatnih 28 stepeni Celzijusa. Zbog visoke reflektivnosti Džuno je relativno sjajan objekat za svoju veličinu, znatno sjajniji od mnogih većih asteroida (stoga je i otkriven pre njih). Maksimalna magnituda (u opoziciji) dostiže 7.4, što je lako vidljivo kroz dvogled, inače je vidljiv samo kroz manji teleskop.
4 Vesta. Jedan od najvećih asteroida. Otkrio ga je Hajnrih Vilhelm Olbers 29. Marta 1807. Nazvan je po rimskoj boginji devici, zaštitnici doma i ognjišta. Još jedan ostatak prvobitne protoplanete, Vesta je nedavno posećena svemirskom sondom i otkrila jasne detalje. Dimenzija je 578 x 560 x 458km. Oko Sunca orbitira na udaljenosti od 2,4AJ (od nas je udaljena tek 11,5 svetlosnih minuta) za vreme od nešto više od 3,5 godine. Oko svoje ose se okrene za manje od 5,5 sati. Osa joj je nagnuta za 29 stepeni. Minimalna temperatura na Vesti je oko -190 stepeni, maksimalna oko -3. Unutrašnjost Veste sastoji se iz jezgra od gvožđa i nikla, koje opasuje omotač olivina. Površina Veste je donekle slična Mesečevoj, sa nanosima regolita i bazaltnog materijala. Veći deo južne polulopte u stvari čini krater dubine gotovo 13km koji kada je nastao, pre gotovo milijardu godina, poslao je fragmente i na Zemlju. Vesta je najsjajniji asteroid. Maksimalna magnituda dostiže 5.1, što je daleko unutar vidljivosti golim okom, naravno, za tamno nebo - u gradskim uslovima to je nemoguće. Čak i kada nije u opoziciji, Vesta je vrlo zahvalna za posmatranje dvogledom ili malim teleskopom, lako je uočljiva sjajna tačka.
10 Higeja. Četvrti najveći asteroid (ali zbog svog slabog sjaja tek 10-ti otkriveni), i poslednji "veliki" asteroid, svi ostali su znatno manji. Oktrio ga je tek 12. Aprila 1849. godine italijanski astronom, Anibal de Gasparis. Ime je dobio po grčkoj boginji zdravlja. Približne dimenzije su mu 530 x 407 x 370km. Asteroid se sastoji uglavnom iz ugljenika, uz tragove vodenog leda koji je davno ispario. Prosečna udaljenost od Sunca mu je nešto veća, preko 3AJ, oko koga se okrene za 5,5 godina. Od nas je udaljen oko 17,5 svetlosnih minuta. Neobično sporo se okreće oko sopstvene ose, za oko 27,5 sati. Osa mu je nagnuta za otprilike 60 stepeni, i verovatno se okreće retrogradno. U stvari, vrlo malo se zna o Higeji, uzevši u obzir da je veoma taman za objekat te veličine. Maksimalna magnituda mu se kreće do 9.0, tako da je sa Zemlje vidljiv tek uz malo bolji teleskop. Čak i najveći svetski teleskopi, uključujući Habl, nisu snimili jasan "portret" Higeje.
1 Ceres (mada bi pravilnije bilo Cerera, ali zarad zdravog razuma zadržaćemo zapadnjačke izgovore). Ubedljivo najveće telo u glavnom asteroidnom pojasu, na koje otpada gotovo trećina mase. Prvobitno planeta, zatim asteroid, danas je Ceres klasifikovan kao patuljasta planeta, prva od Sunca. Patuljaste planete su, inače, objekti dovoljno veliki da zadrže loptast oblik, ali nedovoljno veliki da svojom gravitacijom i masom očiste okolni kosmički prostor od drugih tela, pa često orbitiraju u grupama sa drugim telima slične veličine. Otkrio ga je 1. Januara 1801. italijanski astronom Đuzepe Pjaci, i nazvan je po rimskoj boginji useva, žetve i majčinske ljubavi.
Ceres je najveći asteroid, a ujedno i najmanja patuljasta planeta u Sunčevom sistemu, ostatak nekadašnje protoplanete iz rane faze Sunčevog sistema, koja nikada nije uspela da se formira u pravu planetu. Prečnika je svega 975km (mada nije savršena sfera, ali približno jeste). Jezgro mu je verovatno stenovito, i možda okruženo vodenim omotačem (što je podstaklo neke naučnike da veruju da je i život moguć u unutrašnjosti Ceresa, mada je to, realno, daleka mogućnost). Površina mu se uglavnom sastoji iz smese vodenog leda i hidrantnih minerala (pre svega karbonata i gline). Temperatura na površini mu je u proseku oko -105 stepeni Celzijusa, dok je maksimum -38 stepeni. Detektovani su sićušni tragovi atmosfere i inja na površini. Ceres orbitira oko Sunca na udaljenosti od oko 2,8 astronomskih jedinica, a od nas je udaljen (kao i većina objekata u asteroidnom pojasu) oko 14,5 svetlosnih minuta. Oko Sunca se okrene za 4,5 godine, a oko sopstvene ose za nešto više od 9 sati. Masa mu je tek milioniti deo Zemljine. Osa mu je nagnuta za svega 3 stepena.
U najpovoljnijim uslovima magnituda Ceresa dostiže oko 6.7. To je nevidljivo za golo oko, ali uz mali teleskop, ili čak dobar dvogled, Ceres je lako uočljiv kao svetla tačkica, koja se ne razlikuje puno od neke zvezde.
2 Palas (tj. Palada). Ne računajući Ceres, najveći asteroid u glavnom asteroidnom pojasu, a verovatno i najveće nepravilno telo u Sunčevom sistemu. Otkrio ga je nemački astronom Hajnrih Vilhelm Mateus Olbers 28. Marta 1802. Palada je drugo ime Atene, grčke boginje mudrosti, rata, umetnosti i zanatstva. Palas je takođe ostatak nekadašnje protoplanete, dimenzija otprilike 582 x 556 x 500km. Oko Sunca orbitira na udaljenosti od 2,8AJ za vreme od oko 4,5 godine. Oko svoje ose se okrene za manje od 8 sati. Osa mu je izuzetno nagnuta, za gotovo 80 stepeni. Asteroid se sastoji uglavnom iz silikatnih materijala (olivin, piroksen...), sa prosečnom temperaturom -110 stepeni, i najvišom zabeleženom od -8. Maksimalna magnituda Palasa je 6.4, međutim, zbog svoje jako ekscentrične orbite on putuje uglavnom niže na nebu, pa je zbog toga (a i zbog niskog albeda tj. reflektivnosti) veći deo vremena znatno bleđa tačkica od Ceresa, vidljiva tek teleskopom.
3 Džuno (odnosno Junona). Jedan od većih asteroida. Nosi oznaku 3 jer je treći otkriven. Otkrio ga je nemački astronom, Karl Ludvig Harding, 1. Septembra 1804. godine. Nazvan je po vrhovnoj rimskoj boginji, Junoni, sestri i ženi Jupitera, pandanu grčkoj Heri. Dimenzija je 320 x 267 x 200km. Okreće se oko Sunca za vreme od 4,3 godine na prosečnoj udaljenosti od 2,7AJ (oko 14 svetlosnih minuta od nas), dok se oko ose okrene za malo više od 7 sati. Ugao nagiba ose iznosi oko 50 stepeni. Sastoji se, kao i Palas, iz silikata, sa sličnom prosečnom temperaturom na površini, dok je maksimalna moguća temperatura prijatnih 28 stepeni Celzijusa. Zbog visoke reflektivnosti Džuno je relativno sjajan objekat za svoju veličinu, znatno sjajniji od mnogih većih asteroida (stoga je i otkriven pre njih). Maksimalna magnituda (u opoziciji) dostiže 7.4, što je lako vidljivo kroz dvogled, inače je vidljiv samo kroz manji teleskop.
4 Vesta. Jedan od najvećih asteroida. Otkrio ga je Hajnrih Vilhelm Olbers 29. Marta 1807. Nazvan je po rimskoj boginji devici, zaštitnici doma i ognjišta. Još jedan ostatak prvobitne protoplanete, Vesta je nedavno posećena svemirskom sondom i otkrila jasne detalje. Dimenzija je 578 x 560 x 458km. Oko Sunca orbitira na udaljenosti od 2,4AJ (od nas je udaljena tek 11,5 svetlosnih minuta) za vreme od nešto više od 3,5 godine. Oko svoje ose se okrene za manje od 5,5 sati. Osa joj je nagnuta za 29 stepeni. Minimalna temperatura na Vesti je oko -190 stepeni, maksimalna oko -3. Unutrašnjost Veste sastoji se iz jezgra od gvožđa i nikla, koje opasuje omotač olivina. Površina Veste je donekle slična Mesečevoj, sa nanosima regolita i bazaltnog materijala. Veći deo južne polulopte u stvari čini krater dubine gotovo 13km koji kada je nastao, pre gotovo milijardu godina, poslao je fragmente i na Zemlju. Vesta je najsjajniji asteroid. Maksimalna magnituda dostiže 5.1, što je daleko unutar vidljivosti golim okom, naravno, za tamno nebo - u gradskim uslovima to je nemoguće. Čak i kada nije u opoziciji, Vesta je vrlo zahvalna za posmatranje dvogledom ili malim teleskopom, lako je uočljiva sjajna tačka.
10 Higeja. Četvrti najveći asteroid (ali zbog svog slabog sjaja tek 10-ti otkriveni), i poslednji "veliki" asteroid, svi ostali su znatno manji. Oktrio ga je tek 12. Aprila 1849. godine italijanski astronom, Anibal de Gasparis. Ime je dobio po grčkoj boginji zdravlja. Približne dimenzije su mu 530 x 407 x 370km. Asteroid se sastoji uglavnom iz ugljenika, uz tragove vodenog leda koji je davno ispario. Prosečna udaljenost od Sunca mu je nešto veća, preko 3AJ, oko koga se okrene za 5,5 godina. Od nas je udaljen oko 17,5 svetlosnih minuta. Neobično sporo se okreće oko sopstvene ose, za oko 27,5 sati. Osa mu je nagnuta za otprilike 60 stepeni, i verovatno se okreće retrogradno. U stvari, vrlo malo se zna o Higeji, uzevši u obzir da je veoma taman za objekat te veličine. Maksimalna magnituda mu se kreće do 9.0, tako da je sa Zemlje vidljiv tek uz malo bolji teleskop. Čak i najveći svetski teleskopi, uključujući Habl, nisu snimili jasan "portret" Higeje.
In : Sirius