Sunce. Zvezda u središtu našeg solarnog sistema, koja nama život znači. Svima nama je pomen na Sunce relativno neinteresantan, jer smatramo kako mi "znamo" za Sunce, samo zato što je tako sjajno na nebu, i što se štitimo od njega kada dođe leto. Ali, malo ljudi zna da je Sunce u stvari veće od 85% ostalih zvezda u ovoj galaksiji, i samim tim spada među veće i uticajnije zvezde u galaksiji.

Od nas je udaljeno 8 svetlosnih minuta, vreme koje je potrebno svetlosti da sa Sunčeve površine dođe do naših očiju. Zanimljivo je da je istoj toj svetlosti potrebno milion godina da iz jezgra Sunca izbije na njegovu površinu, a onda samo osam minuta do nas. Magnitude je -26,74 (to je minus ispred brojke - što je nebesko telo sjajnije magnituda mu je manja, pa mnoge zvezde imaju negativnu magnitudu), pa je suvišno reći "lako ga je videti na nebu". Istina je da mi ne možemo direktno da gledamo u njega. Ako gledate u Sunce duže od nekoliko sekundi, rizikujete da oštetite oči. Ako, pak, pogledate u Sunce kroz neki optički instrument bez zaštitnog filtera, kao dvogled ili ne dao bog teleskop, možete da se oprostite od očnog vida do kraja života, jer ćete doslovno spržiti svoju mrežnjaču u trenu oka (kakva ironija). Sunce je golim okom idealno posmatrati samo u neki miran zalazak, i to nakratko. Sa zaštitnim naočarima možete ga posmatrati bilo kada, ali i tada treba biti oprezan, jer mnogi filteri koji se prodaju kao "zaštitni" u stvari zadržavaju samo vidljivu svetlost, ali propuštaju nevidljivu, ultravioletnu, a ona je ta koja pravi štetu oku. Dakle, u astronomiji vlada osnovno pravilo - zdrav razum, pa tek onda nebeska obzervacija.

Verovatno malo koga interesuju tehnički podaci o nekom nebeskom telu, pogotovo kada je u pitanju neko tako očigledno, kao Sunce. Ali, mislim da je na mestu upoznati neke detalje o njemu. Sunce je prečnika oko 1.392.000 km, što je više od sto puta veće od nas. Ono obuhvata 99,86% celokupne mase našeg sistema. Sunce naravno nema dan i noć kao mi, ali ima rotaciju, kao i sva nebeska tela u svemiru. Ali, zbog svoje strukture (jer Sunce nije čvrsto telo, već plazmatično), ono se nejednako okreće oko svoje ose. Ekvator se brže okrene (25 dana) od polova (34 dana). Gravitacija na površini Sunca je 28 puta jača od naše, pa bi tako osoba teška 90kg na Zemlji, na Suncu težila dve i po tone. (na stranu što na površinu Sunca ne biste mogli da kročite jer ona nije čvrsta) Kad smo već kod čvrstoće, i ona je nejednaka u različitim slojevima Sunca. Sunčevo jezgro je 150 puta čvršće od vode, i temperature 13 miliona stepeni. U njemu se putem nuklearne fuzije vodonik pretvara u helijum, čiji fotoni sa površine Sunca izbijaju delom kao vidljiva svetlost, a delom kao solarni vetar. Površina Sunca (fotosfera) je pet puta manje gusta od vode, i temperature "samo" 5.500 stepeni. Nešto hladniji delovi na površini se sa Zemlje vide kao tamne Sunčeve pege.

Sunce je na polovini svog životnog veka. Za 5-6 milijardi godina ono će nestati. Ali, to ne treba da vas brine. Čovečanstvo će nestati mnogo pre toga, pa nećemo biti svedoci njegovom umiranju. Zato vas ništa ne sputava da već danas uživate u Suncu, i bez gledanja u njega. Dolazi proleće, i ništa vas ne košta da izađete napolje i uživate u toplini Sunca. Ako umete da uživate u Suncu, vi u stvari uživate u životu, jer je Sunce preduslov za život na ovoj planeti, a ne voda. Voda je samo katalizator, koji je neorganske materije pretvorio u organske, ali Sunce je ono koje je stvorilo život. Stoga ne čudi večna opčinjenost čoveka Suncem, koje je uvek poistovećivao sa božanskim.