MMXII

Geološki posmatrano, teritorija današnje opštine Aleksinac je veoma mlada. Ona je, sa izuzetkom okolnih vrhova Jastrepca, Ozrena, Sedog Vrha i Bukovika, do pre par miliona godina bila pod Panonskim morem, koje se svojim južnim krakom, dužinom današnje Velike i Južne Morave, prostiralo na jugu sve do niške, odnosno leskovačke kotline. To dokazuje i mnoštvo fosila morskih školjki razasutih svuda unaokolo. Stoga, skoro čitava teritorija opštine Aleksinac, sa svojim stenama, tlom, florom i faunom, nije starija od 2 miliona godina. To je već period kada je prvi primitivni čovek, Homo Habilis, odavno izumro, a naredni, Homo Erectus, napustio Afriku, i proširio se teritorijom čitave Azije. A kada se uzme u obzir da ona nikada nije bila okovana ledom niti prekrivena glečerima, tokom promenljivih ledenih doba, ostala je izvorna svom prvobitnom izgledu i, ako se izuzme uticaj čoveka, prilično netaknuta od vremena kada se Panonsko more povuklo.

Arheološka nalazišta su na teritoriji opštine Aleksinac sistematski počela da se izučavaju krajem XIX veka. Ne postoji ni jedno otkriveno nalazište koje datira iz paleolita (starijeg kamenog doba), ili mezolita (srednjeg kamenog doba). Međutim, to ne znači da ih nije ni bilo, već samo da možda tek treba da budu otkrivena, ili nikada nisu bila prepoznata.

To kažem zato što, po meni, postoje posredni dokazi da su ovu teritoriju naseljavali ljudi još u paleolitu. Naime, 1934. godine je u selu Gornji Krupac, u istočnom delu aleksinačke opštine, na lokalitetu Kremenac, na imanju braće Stojanović, pronađeno nešto kremenog oruđa. Ti šturi podaci su sve što je ostalo zabeleženo iz tog perioda. Ipak, i na osnovu njih se nešto može naslutiti. Kremena oruđa su na teritoriji Srbije bila karakteristična gotovo isključivo za period srednjeg paleolita (period od pre 100.000-40.000 god.). Ona su se znatno proredila u periodu mezolita, a već u neolitu su bila zamenjena finim, uglačanim oruđem od običnog kamena. Još kad se uzme u obzir da u neposrednoj blizini Niša (tačnije pored sela Rujnik), već postoji značajno paleolitsko nalazište iz tog perioda, pa još da se i sam lokalitet isto naziva Kremenac (što pokazuje veliko bogatstvo tog kamena - a lično sam tamo pronašao neke veoma lepe primerke oruđa), više je nego zgodno pretpostaviti da su ti primitivni ljudi lako mogli eksploatisati i ovo mesto. Ti ljudi su inače bili pripadnici grane Homo Sapiens Neanderthalensis, ili prostije - neandertalci. Rastom su bili nešto niži od nas, sa nešto manjim šakama, pa su im i oruđa shodno tome načinjena tako da nama izgledaju nešto manja nego što bi nam bilo potrebno.

Tako da, iako ovaj nalaz nikada nije bio pobliže vremenski lociran, ja na osnovu ovih posrednih činjenica zaključujem da se tu u srednjem paleolitu nalazilo neandertalsko nalazište, a možda i stanište, jer se selo danas nalazi u podnožju Ozrena, koje ima mnoštvo pećina, čime ponovo može da se povuče paralela između ta dva mesta, isto kao između niškog Kremenca i obližnje Humske Čuke. Nažalost, svi ostali podaci vezani za to otkriće su odavno izgubljeni. Braće Stojanović odavno više nema. Nema čak više ni lokaliteta koji se bilo gde u okolini sela danas naziva Kremenac, pa je gotovo nemoguće pobliže locirati tačno mesto. Jedino što mi je preostalo, bilo je da odem do sela, i pokušam vizuelno da lociram ikakav predeo koji bi izgledom podsećao na Kremenac kod Niša, jer nemam razloga da sumnjam da bi ta dva mesta, koja su i inače geografski veoma blizu, izgledom bila različita. Kremenac pored Niša inače veoma podseća na afričku savanu, ili neku polupustinju, jer je prošaran belim kamenjem (neodlomljeni kremen kamen je u stvari beo spolja), zakržljalim oštrim žbunjem i izuzetno finim peskom, koji se uvlači u sve pore.