ADELRVNA
Posted by Miroslav ibn Vukadin al-Hum on Monday, April 4, 2011
Zanimljivo je koliko malo obraćamo pažnju na neke naizgled trivijalne stvari. Jezik uzimamo zdravo za gotovo, i mislimo kako on postoji samo zbog komunikacije, i ničega drugog, ne videći njegovu dublju, tajanstveniju srž.
Uzmimo za primer sledeće:
Ovo, što na prvi pogled izgleda kao nekakav krst, u stvari je veoma stari oblik švedskih runa. "Pismo" koje se sastoji iz 15 runa (tri krune na vrhu slike nisu deo pisma, već švedski nacionalni amblem), sastavio je u obliku krsta Johan Bure, švedski ezoterik i mistik sa početka 17. veka, i nazvao Adelruna. On je u stvari bio saradnik na kraljevskom dvoru, pa je tako imao ne samo pristup kraljevskoj bibilioteci, i apsolutno svim spisima koji tamo postoje, već i značajna sredstva od samog kralja, kako bi mogao da putuje zemljom i prikuplja rune. Tvrdio je da su mu rune pale sa neba, u vidu kockastog kamena, na kome su bile ispisane, i da predstavljaju jezik samih bogova. Rune, u tom slučaju, omogućuju ljudima komunikaciju sa bogovima, i povratak svojim božanskim korenima.
To je bilo logično razmišljanje za ono doba. Međutim, tek kad se zagrebe ispod površine, moguće je primetiti da takav način razmišljanja možda ima neke realne temelje. Kada malo dublje razmislite, šta je reč, ako ne materijalizovana misao. Nešto vam padne na um, i postoji samo jedan način da vi to materijalizujete, a to je ili da to izgovorite, ili zapišete/nacrtate, štagod. A kada malo dublje promislimo o tome šta je misao, dođemo do zaključka da ona predstavlja način izražavanja, ispoljavanja ili oblikovanja svojih sopstvenih želja i emocija. Sada, ako pretpostavimo da ljudska osećanja dolaze sa nekog tajanstvenog, mračnog mesta, koje je nedokučivo (obično volimo da kažemo "iz dubine duše"), to nije tek puko "mesto", već sfera energije, koja je na podsvestan način povezana među ljudima, i prožima njihove "duše". Zato se dešava da s vremena na vreme osetimo telepatske mogućnosti - razgovaramo sa nekim, i pomislimo na neku stvar, i već se spremamo da je izgovorimo, kada se iznenadimo da je sagovornik već prešao na tu temu iz nekog samo njemu znanog razloga; ili sanjamo nekog, ili možda samo pomislimo na nekog, a već posle 30 sekundi nam stiže poziv ili poruka na telefonu od te osobe, i sl. Svima se povremeno dešavaju takve stvari, to je nepobitno.
Da se vratimo sada na reč, i slikovni znak. Ako zaista pretpostavljamo da misli i emocije dolaze iz onih dubina svesti, na kojima svi mi imamo sličnu frekvenciju, pa možemo "osetiti" tuđe želje, onda reč, bilo izgovorena ili zapisana, ima mnogo veću moć nego što mislimo. Uzmite bilo koju reč za primer. Recimo, bik. Vi sada niste samo pročitali zapisanu reč "bik", već ste momentalno i pomislili na bika, odnosno vizualizovali ste ga. A to nije slučajno. Reč nije samo oblikovana misao, ona je nešto mnogo više. Reč je veza između stvarnosti i najdubljih sfera svesti. I ta veza se ostvaruje strahovitom brzinom, momentalno. Kada izgovorite neko ime, vi ga niste samo izgovorili, vi ste ga povezali sa dotičnim stanjem svesti ili emocija u kome se sami nalazite. To je nevidljivo u normalnim konverzacijama, gde se govori o običnim, svakodnevnim stvarima. Ali, ako, kao neki srednjovekovni alhemičar, vi obavljate evokaciju tajanstvenih sila, i pritom izgovarate imena bogova, demona ili bilo kakvih drugih entiteta, dolazimo do zaključka, da se to ne radi zbog pukog prepoznavanja, već zbog asociranja samog sebe na silu koju pokušavate da obuzdate. Misao je emocija. Reč je podsetnik umu na takvu emociju. S obzirom da naši geni nisu nastali našim rođenjem, već su se oni kalili milijardama godina, prvo u zvezdama i supernovama, a onda u samim životinjama i ljudima na ovoj planeti, to je ta "sfera" egzistencije, ta primordijalna sfera gde smo svi povezani na suptilnom, podsvesnom nivou, upravo sila koja se evocira ili priželjkuje bilo kakvim evokacijama ili alhemijama. Vi ne dozivate demona, vi izgovaranjem reči oživljavate svoje sopstveno podsvesno iskustvo na neku silu. Iskustvo koje niste ni znali da imate, ali je bilo tu, u vašim genima, skriveno od vaše svesti koju ste kroz ego nametnuli sami sebi. Projekcija demona ili neke druge sile tu je samo kao arhetipska asocijacija na silu u vama samima, ni zbog čega drugog.
Tako je i onaj "krst", tj. runsko pismo sa početka priče, veza između bogova i nas, jer je to veza između svesnog i nesvesnog. Svaka runa nije samo reč. Ona je jedan korak u osvešćenju ljudi. Nisu slučajno stavljene u vidu krsta, sa sedam runa uspravno i osam vodoravno. Svaka vodoravna runa predstavlja jednu ljudsku emociju, koja se zapostavlja. Svaka uspravna runa se može poistovetiti sa sedam čakri, odnosno sedam stupnjeva ljudske egzistencije. One se od dna ka vrhu čitaju: Byrghal, Sunna, Idher, Man, Haghal, Kaghvänd, Thora. Ali, tu nije kraj. Svaka runa može se spajati sa nekom drugom, i tako tvoriti nešto što se zove "stava", ili runska slika. Svaka runska slika, kao spoj više runa, ima dublje i jače značenje nego sama individualna runa, jer se one ne povezuju nasumice, već tačno onako da tvore smislenu, ezoteričnu pojavu, koja se svom otkrivaču ne prikazuje direktno, već slojevito. Značenje svake stave se ne čita. Ono se otkriva, deo po deo, jer je svako značenje skriveno u dubinu, jedno ispod drugog. Tako se recimo, leve dve rune mogu spojiti sa desne dve rune, i tako čine stavu koja izgleda kao tunel ili kapija sa strelom u vis. S obzirom da su fonetičke oznake za te konkretne rune početni glasovi svake rune, tako se formirana stava može nominovati TRUL. To je samo jedan primer. Pet uspravnih runa (sve osim runa Thora i Byrghal) se takođe mogu spojiti u nešto što izgleda kao izvrnuta monas hierogliphica, mistična slika koju je kreirao čuveni Džon Di, mistik i ezoterik poznat po sastavljanju tzv. enohijanskog jezika, za koji je on tvrdio da dolazi od anđela. Ili, sve uspravne rune ako se samo spoje jedna na drugu, to jest, ako se učini da se one dodiruju, formiraće sliku strele, predstavljajući direktno obraćanje boga, tj. više sile ka ljudima na zemlji, otvarajući im svoju svest. 15 runa možda izgleda malobrojno, ali mogućnosti za njihovo kombinovanje i spajanje u stave su maltene neograničene. Zato se rune ne trebaju posmatrati samo kao glasovni znakovi nekog jezika, već kao ključ za otkrivanje dubljih tajni ljudskog postojanja.
Razmislite o tome, naredni put kada pripiti razvučete priču o nekoj nebitnoj temi, sipajući dragocene reči iz dubine svoje (i naše) duše.
Uzmimo za primer sledeće:
Ovo, što na prvi pogled izgleda kao nekakav krst, u stvari je veoma stari oblik švedskih runa. "Pismo" koje se sastoji iz 15 runa (tri krune na vrhu slike nisu deo pisma, već švedski nacionalni amblem), sastavio je u obliku krsta Johan Bure, švedski ezoterik i mistik sa početka 17. veka, i nazvao Adelruna. On je u stvari bio saradnik na kraljevskom dvoru, pa je tako imao ne samo pristup kraljevskoj bibilioteci, i apsolutno svim spisima koji tamo postoje, već i značajna sredstva od samog kralja, kako bi mogao da putuje zemljom i prikuplja rune. Tvrdio je da su mu rune pale sa neba, u vidu kockastog kamena, na kome su bile ispisane, i da predstavljaju jezik samih bogova. Rune, u tom slučaju, omogućuju ljudima komunikaciju sa bogovima, i povratak svojim božanskim korenima.
To je bilo logično razmišljanje za ono doba. Međutim, tek kad se zagrebe ispod površine, moguće je primetiti da takav način razmišljanja možda ima neke realne temelje. Kada malo dublje razmislite, šta je reč, ako ne materijalizovana misao. Nešto vam padne na um, i postoji samo jedan način da vi to materijalizujete, a to je ili da to izgovorite, ili zapišete/nacrtate, štagod. A kada malo dublje promislimo o tome šta je misao, dođemo do zaključka da ona predstavlja način izražavanja, ispoljavanja ili oblikovanja svojih sopstvenih želja i emocija. Sada, ako pretpostavimo da ljudska osećanja dolaze sa nekog tajanstvenog, mračnog mesta, koje je nedokučivo (obično volimo da kažemo "iz dubine duše"), to nije tek puko "mesto", već sfera energije, koja je na podsvestan način povezana među ljudima, i prožima njihove "duše". Zato se dešava da s vremena na vreme osetimo telepatske mogućnosti - razgovaramo sa nekim, i pomislimo na neku stvar, i već se spremamo da je izgovorimo, kada se iznenadimo da je sagovornik već prešao na tu temu iz nekog samo njemu znanog razloga; ili sanjamo nekog, ili možda samo pomislimo na nekog, a već posle 30 sekundi nam stiže poziv ili poruka na telefonu od te osobe, i sl. Svima se povremeno dešavaju takve stvari, to je nepobitno.
Da se vratimo sada na reč, i slikovni znak. Ako zaista pretpostavljamo da misli i emocije dolaze iz onih dubina svesti, na kojima svi mi imamo sličnu frekvenciju, pa možemo "osetiti" tuđe želje, onda reč, bilo izgovorena ili zapisana, ima mnogo veću moć nego što mislimo. Uzmite bilo koju reč za primer. Recimo, bik. Vi sada niste samo pročitali zapisanu reč "bik", već ste momentalno i pomislili na bika, odnosno vizualizovali ste ga. A to nije slučajno. Reč nije samo oblikovana misao, ona je nešto mnogo više. Reč je veza između stvarnosti i najdubljih sfera svesti. I ta veza se ostvaruje strahovitom brzinom, momentalno. Kada izgovorite neko ime, vi ga niste samo izgovorili, vi ste ga povezali sa dotičnim stanjem svesti ili emocija u kome se sami nalazite. To je nevidljivo u normalnim konverzacijama, gde se govori o običnim, svakodnevnim stvarima. Ali, ako, kao neki srednjovekovni alhemičar, vi obavljate evokaciju tajanstvenih sila, i pritom izgovarate imena bogova, demona ili bilo kakvih drugih entiteta, dolazimo do zaključka, da se to ne radi zbog pukog prepoznavanja, već zbog asociranja samog sebe na silu koju pokušavate da obuzdate. Misao je emocija. Reč je podsetnik umu na takvu emociju. S obzirom da naši geni nisu nastali našim rođenjem, već su se oni kalili milijardama godina, prvo u zvezdama i supernovama, a onda u samim životinjama i ljudima na ovoj planeti, to je ta "sfera" egzistencije, ta primordijalna sfera gde smo svi povezani na suptilnom, podsvesnom nivou, upravo sila koja se evocira ili priželjkuje bilo kakvim evokacijama ili alhemijama. Vi ne dozivate demona, vi izgovaranjem reči oživljavate svoje sopstveno podsvesno iskustvo na neku silu. Iskustvo koje niste ni znali da imate, ali je bilo tu, u vašim genima, skriveno od vaše svesti koju ste kroz ego nametnuli sami sebi. Projekcija demona ili neke druge sile tu je samo kao arhetipska asocijacija na silu u vama samima, ni zbog čega drugog.
Tako je i onaj "krst", tj. runsko pismo sa početka priče, veza između bogova i nas, jer je to veza između svesnog i nesvesnog. Svaka runa nije samo reč. Ona je jedan korak u osvešćenju ljudi. Nisu slučajno stavljene u vidu krsta, sa sedam runa uspravno i osam vodoravno. Svaka vodoravna runa predstavlja jednu ljudsku emociju, koja se zapostavlja. Svaka uspravna runa se može poistovetiti sa sedam čakri, odnosno sedam stupnjeva ljudske egzistencije. One se od dna ka vrhu čitaju: Byrghal, Sunna, Idher, Man, Haghal, Kaghvänd, Thora. Ali, tu nije kraj. Svaka runa može se spajati sa nekom drugom, i tako tvoriti nešto što se zove "stava", ili runska slika. Svaka runska slika, kao spoj više runa, ima dublje i jače značenje nego sama individualna runa, jer se one ne povezuju nasumice, već tačno onako da tvore smislenu, ezoteričnu pojavu, koja se svom otkrivaču ne prikazuje direktno, već slojevito. Značenje svake stave se ne čita. Ono se otkriva, deo po deo, jer je svako značenje skriveno u dubinu, jedno ispod drugog. Tako se recimo, leve dve rune mogu spojiti sa desne dve rune, i tako čine stavu koja izgleda kao tunel ili kapija sa strelom u vis. S obzirom da su fonetičke oznake za te konkretne rune početni glasovi svake rune, tako se formirana stava može nominovati TRUL. To je samo jedan primer. Pet uspravnih runa (sve osim runa Thora i Byrghal) se takođe mogu spojiti u nešto što izgleda kao izvrnuta monas hierogliphica, mistična slika koju je kreirao čuveni Džon Di, mistik i ezoterik poznat po sastavljanju tzv. enohijanskog jezika, za koji je on tvrdio da dolazi od anđela. Ili, sve uspravne rune ako se samo spoje jedna na drugu, to jest, ako se učini da se one dodiruju, formiraće sliku strele, predstavljajući direktno obraćanje boga, tj. više sile ka ljudima na zemlji, otvarajući im svoju svest. 15 runa možda izgleda malobrojno, ali mogućnosti za njihovo kombinovanje i spajanje u stave su maltene neograničene. Zato se rune ne trebaju posmatrati samo kao glasovni znakovi nekog jezika, već kao ključ za otkrivanje dubljih tajni ljudskog postojanja.
Razmislite o tome, naredni put kada pripiti razvučete priču o nekoj nebitnoj temi, sipajući dragocene reči iz dubine svoje (i naše) duše.